Zorana
Broj poruka : 33 Datum upisa : 30.08.2008
| Naslov: Dela poznatih pesnika i pesnikinja Sre Sep 03, 2008 12:34 am | |
| Miličice, zamolila bih te da staviš ovo kao lepljivu temu. Lepo je imati ovako nešto. Evo nekih stihova Mike Antića, pisca koga obožavam. Ne mogu izdvojiti najbolje pesme, sve ih volim. Predivne su. Besmrtna pesma - Spojler:
Ako ti jave: umro sam, a bio sam ti drag, onda će u tebi odjednom nešto posiveti. Na trepavici magla. Na usni pepeljast trag.
Da li si uopšte ponekad mislio šta znači živeti?
Ako ti jave: umro sam evo šta će biti.
Hiljadu šarenih riba lepršaće mi kroz oko. I zemlja će me skriti. I korov će me skriti. A ja ću za to vreme leteti visoko... Visoko.
Zar misliš da moja ruka, koleno, ili glava može da bude sutra koren breze il' trava?
Ako ti jave: umro sam, ne veruj to ne umem.
Na ovu zemlju sam svratio da ti namignem malo. Da za mnom ostane nešto kao lepršav trag. I zato: ne budi tužan. Toliko mi je stalo da ostanem u tebi budalast i čudno drag.
Noću, kad gledaš u nebo, i ti namigni meni. Neka to bude tajna. Uprkos danima sivim kad vidiš neku kometu da nebo zarumeni, upamti: to ja još uvek šašav letim, i živim.
Plavi čuperak- Spojler:
Plavi čuperak obično nose neko na oku, neko do nosa, al ima jedan čuperak plavi zamislite gde? - U mojoj glavi. Kako u glavi da bude kosa? Lepo. U glavi. To nije moj čuperak plavi, već jedne Sanje iz šestog "a" Pa šta? Videćeš šta - kad jednog dana čuperak nečije kose tuđe malo u tvoju glavu uđe, pa se umudriš, udrveniš, pa malo - malo... pa pocrveniš, pa grickaš nokte i kriješ lice pa šalješ tajne ceduljice, pa nešto kunjaš, pa se mučiš, pa učiš - a sve koješta učiš. Izmešaš rotkve i romboide. Izmešaš nokte i piramide. Izmešaš leptire i gradove. I sportove i ručne radove. I tropsko bilje. I stare Grke. I lepo ne znaš šta ćeš od muke. Sad vidiš šta je čuperak plavi kad ti se danima mota po glavi, pa od dečaka- pravog junaka napravi tunjavka i nespretnjaka. Opomena- Spojler:
Važno je, možda, i to da znamo: čovek je željan tek ako želi. I ako sebe celog damo, tek tada i možemo biti celi. Saznaćemo tek ako kažemo reži iskrene, istovetne. I samo onda kad i mi tražimo, moći će neko i nas da sretne. Tajna- Spojler:
Svako ima neku tajnu: šu-šu-šu... neko lepu i beskrajnu, neko tužnu ili smešnu, neko zlu.
Neko svoju tajnu slaže. Neko odmah mami kaže. Neko svoju tajnu ne bi ispričao ni u snu. Neko šapne: samo tebi... kao drugu - šu-šu-šu...
Obično su tajne glavne izmišljene i ljubavne.
Al i druge kad se zbroje, naše, vaše, moje, tvoje, leve, desne, čudne, sjajne, sve jednako mnogo znače, jer - inače zašto bi se zvale tajne?
I ja imam jednu tajnu vrlo važnu, vrlo vrednu. Nikom drugom - samo tebi prišapnuću jutros nju.
Hodi bliže: šu-šu-šu... Sutra rano... šu-šu-šu... Baš onamo... šu-šu-šu...
Ali nikom to ne kaži. Sam potraži. Šu-šu-šu...
Pronaći ćeš vrlo lako i videćeš da je tako. Plava zvezda- Spojler:
Iza šuma, iza gora, iza reka, iza mora, žbunja, trava, opet noćas tebe čeka čudna neka zvezda prava. Čak i ako ne veruješ, probaj toga da se setiš. Kad zažmuriš i kad zaspiš, ti pokušaj da je čuješ, da odletiš, da je stigneš i uhvatiš i sačuvaš kad se vratiš. Ali pazi: ako nije sasvim plava, sasvim prava, mora lepše da se spava: da se sanja do svitanja. Mora dalje da se luta. Tristo puta. Petsto puta. Mora dugo da se nađe. Treća. Peta. Mora u snu da se zađe na kraj sveta. I još dalje iza kraja: do beskraja.
Mora biti takve zvezde. Što se čudiš. Pazi samo da je negde ne ispustiš dok se budiš. Jednog dana, jedne noći, ne znam kada, ali znam tačno, izgledaće nebo bez nje tako prazno, tako mračno. I sva sunca, sve lepote i sve oči što se jave, nikad bez nje neće biti sasvim tvoje sasvim prave. Ja ti neću reći šta je ova zvezda čudna, sjajna. Kad je nađeš - sam ćeš znati. Sad je tajna. Dosadna pesma- Spojler:
Toliko mi je dosadno da ne znam šta ću. Kad izlazim iz škole nakrivim kapu na levo oko i pobijem se sa trojicom bar da me vide devojčice. Devojčice su smešna stvorenja dugonoge, okrugle, pegave ili kratkovide, mnogo lažu i ogovaraju i pišu ljubavna pisma koja mi stave pod klupu. Meni je sve to dosadno. Ipak pročitam pisma, najlepše reči prepišem - ako mi nekad zatreba, a od onog što ostane napravim papirne lađe, napravim ptice, slanike, žabe, i bajagi se igram a tako mi je dosadno. Dosadno mi je da porastem, da nosim tesne cipele i da se oženim. Oni koji porastu prvo se danima mrze onda se danima svađaju. Jedino mi je žao mog tate. Da je ostao dečak - kao ja, baš bismo divno mogli da se družimo i da zajedno budemo zaljubljeni u nastavnicu istorije. Sve ostalo mi je dosadno. Toliko mi je dosadno da ne znam šta ću, nego nakrivim kapu na levo oko i pobijem se još sa trojicom. Čak i kad nema devojčica.
| |
|